Бећар Ибраим пије уз рамазан вино 0001    Јесу цару вике додијале 0002    На Турчина бећар’ Ибраима: 0003    Ево љуби тридест удовицах, 0004    И сувише девет ђевојаках, 0005    И он љуби Златку кадиницу 0006    И не пости поста рамазана, 0007    Ного пије у рамазан вино 0008    И у вино шербет-медовину, 0009    Не куне се Мухамедом свецом. 0010    За њем царе слуге отправио, 0011    Уватише бећар’ Ибраима, 0012    Поведоше цару честитоме. 0013    Кад у цара Ибраиме дође, 0014    Но га царе упитиват’ пође: 0015    ”О Турчине, бећар’ Ибраиме, 0016    Је ли истина што кажују љуђи 0017    Е ти љубиш тридест удовицах, 0018    И сувише девет ђевојаках, 0019    И десету Златку ефендину, 0020    Што је љевше у свијету нема, 0021    И кад пије воду али вино, 0022    Види јо’ се проз грло бијело, 0023    А не постиш поста рамазана, 0024    Него пијеш у рамазан вино 0025    И у њега шербет-медовину, 0026    Не кунеш се Мухамедом свецом?” 0027    А тадер му збори Ибраиме: 0028    ”Вољан да си, драги господаре! 0029    Што ти кажу тридест удовицах, 0030    Ништа није што истина није, 0031    Што ми тридест удовицах причаш – 0032    Да не љубим њима б’јело лице, 0033    Давно би се младе поудале, 0034    Ту би остало тирдесет ђетићах, 0035    Прснула би ђеца по сокакех, 0036    Мостар би се тебе истражио; 0037    Што ми кажеш девет ђевојаках – 0038    Кад порасте ружа на божуру, 0039    Па се дигну мостарске ђевојке 0040    И кидају ружу на божуру, 0041    Вјешају их мене за оружју, 0042    И сам би се, царе, преварио, 0043    А некмоли ова лудаија; 0044    Што ми кажеш поста рамазана – 0045    Свако пости све за своју душу; 0046    Што ли пијем црвенику вино, 0047    Вино ми је виноград родио, 0048    А мед су ми челе донијеле – 0049    Немо’, царе, да се срамотимо!” 0050    А цар бачи у џепове руке, 0051    И извади тридесет цекинах 0052    И дарова бећар’ Ибраиму, 0053    Отправи га двору бијеломе. 0054    Глас допаде тридест удовицах 0055    Е им иде бећар’ Ибраиме, 0056    Сретоше га горе у планине, 0057    И Турчина дивно даровале, 0058    И даше му тридест бовчалуках, 0059    Сваки бјеше од сухога злата. 0060    Мало било, ништа не стануло, 0061    Али иду девет ђевојаках, 0062    И носе му девет кошуљах, 0063    Њега грле, њега дароваше. 0064    Стан’ да видиш велике невоље! 0065    Ево иде Златка и кадија, 0066    Носи Златка диван-кабаницу 0067    И даде је бећар’ Ибраиму: 0068    ”На је тебе, честита ми била! 0069    Ти се немој иједит’, кадија, 0070    Е му дадох твоју кабаницу! 0071    Да си био за Златку љубовцу, 0072    Била би ти Златка и хаљина – 0073    Сад ти ништа до камена нема!” 0074    То је било кад се је чинило, 0075    Ништа не знам је ли истина била.